close
Пређи на садржај

Bleach

С Википедије, слободне енциклопедије
Bleach
BERJAYA
Naslovna strana prvog toma mange
Žanr
Manga
AutorTaito Kubo
IzdavačShueisha
Ciljna grupaŠonen
ČasopisWeekly Shōnen Jump
Prvo izlaženje7. avgust 2001. — 22. avgust 2016.
Tomovi74 (spisak tomova)
TV anime
Režiser Norijuki Abe
Producent
  • Ken Hagino
  • Noriko Kobajaši (#1–86, 226–328)
  • Jutaka Sugijama (#1–25, 355–366)
  • Jukio Jošimura (#26–133)
  • Šundži Aoki (#87–225)
  • Aja Mizobuči (#134–157)
  • Maj Nagaj (#158–354)
  • Hacuo Nara (#343–366)
Scenarista
  • Masaši Sogo (#1–229, #266–316)
  • Cujoši Kida (#230–265)
  • Kento Šimojama (#317–366)
Kompozitor Širo Sagisu
Studio Pierrot
Mreža Јапан TV Tokyo
Србија Happy TV
Premijerno prikazivanje 5. oktobar 2004. – 27. mart 2012.
Epizode 366
TV anime
Bleach: Sennen Kessen-hen
Režiser Tomohisa Taguči
Scenarista
  • Tomohisa Taguči
  • Masaki Hiramacu
Kompozitor Širo Sagisu
Studio Pierrot Films
Mreža TV Tokyo
Premijerno prikazivanje 11. oktobar 2022. – danas
Epizode 40
Animirani filmovi
  • Memories of Nobody (2006)
  • The DiamondDust Rebellion (2007)
  • Fade to Black (2008)
  • Hell Verse (2010)
BERJAYA Portal Strip

Bleach je manga koju je napisao i ilustrovao Taito Kubo. Priča prati avanture momka po imenu Ičigo Kurosaki nakon što slučajno zadobije moć Šinigamija od Rukije Kučiki. U japanskoj kulturi Šinigami predstavlja personifikaciju smrti. Dobijanje ove moći primorava Ičiga da preuzme dužnost spasavanja ljudi od zlih duhova i sprovođenja preminulih duša u zagrobni život. Raniji delovi priče fokusiraju se na Ičiga i njegove prijatelje u okviru srednje škole, dok kasnije avanture imaju putovanja u druge oblasti postojanja, proširenu postavu likova, uključujući brojna moćna bića iz zagrobnog života, i više su bazirane na akciji.

Objavljivala se u magazinu Weekly Shōnen Jump od 2001. do 2016. godine, sa podglavljima sakupljenim u 74 tankobona. Medijska franšiza zasnovana na mangi obuhvata animiranu televizijsku seriju koju je proizveo studio Pierrot do 2004. do 2012, dve originalne video animacije, četiri animirana filma, deset rok mjuzikla kao i preko 20 video igara. Igrani film koji je producirao Warner Bros je izašao u Japanu 2018. godine. Bleach: Sennen Kessen-hen, nastavak animirane serije koji adaptira poslednji deo priče iz mange, je počeo sa emitovanjem 2022. godine.

Bleach je osvojio 50. Šogakukanovu nagradu za šonen mangu 2005. godine, i jedna je od najprodavanijih mangi, sa preko 130 miliona prodatih primeraka do 2022. godine.

Radnja

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Spisak likova (BLEACH)

Ičigo Kurosaki je tinejdžer koji može da vidi duhove. Ova sposobnost mu omogućuje da upozna Rukiju Kučiki. Rukija je Šinigami čija dužnost da sprovodi duše preminulih iz Sveta živih u Društvo duša - zagrobni život - i da se bori protiv zlih duša koji napadaju kako žive ljude tako i normalne duše. Pošto biva ranjena braneći Ičiga od zlog duha, Rukija prenosi svoju duhovnu energiju Ičigu, kako bi se on borio umesto nje dok ona ne povrati snagu. Ičigo tako postaje privremeno Šinigami uz obavezu da nastavi borbu protiv zlih duša. Jedne večeri, Rukiju odvode natrag u Društvo duša gde je osuđuju na smrt zbog toga što je prekršila tamošnji zakon prenevši moći Šinigamija ljudskom biću. Kako bi je spasili, Ičigo zajedno sa svojim prijateljima Orihime Inoue, Jasutora Sadom i Urju Išidom, odlazi uz pomoć bivšeg Šinigamija Kiske Urahare, u Društvo duša.

Po dolasku Ičiga i prijatelja u Društvo duša, kapetan 5. divizije Soske Ajzen biva ubijen od strane nepoznatog počinioca, ostavljajući svoje saborce u potpunom rasulu. U Društvu duša, Ičigo se bori sa mnogim Šinigamijima, uključujući najelitnije kao što su Rendži Abaraji, Kenpači Zaraki i Rukijin brat, Bjakuja Kučiki. Nakon spasavanja Rukije, ponovo se pojavljuje Soske Ajzen, koji priznaje da je lažirao svoju smrt i da je on organizovao pogubljenje Rukije - sve u cilju kako bi došao do moćnog artefakta Hogjokua, koji je bio sakriven u njenom telu. Ajzen zatim beži u svet zlih duhova pod imenom Hueko Mundo, a Ičigo se zajedno sa svojim prijateljima vraća u svet živih.

Dalji tok priče prati Ičigovu borbu da ovlada svojim duhovnim moćima kao i borbu ostalih Šinigamija protiv novih neprijatelja - Arankara, koje je stvorio Ajzen uz pomoć Hogjokua. Kasnije, Orihime kidnapuju Arankare, a Ičigo i njegovi prijatelji su ponovo krenuli u spasilačku misiju ali ovaj put u Hueko Mundo. Tamo, Ičigo uspeva da spasi Orihime i porazi dvojicu najelitnijih Arankara, Grimdžau Džegerdžeka i Ulkioru Šifera. S druge strane, Ajzen izvršava invaziju na grad Karakura sa ciljem da napravi Oken koji bi mu pomogao da sruši vladara Društva duša tzv. Kralja duša. Koristeći veoma moćnu tehniku, Ičigo uspeva da zaustavi Ajzena ali po ceni gubitka svojih moći Šinigamija.

Nakon 17 meseci od pobede nad Ajzenom, Ičigo ponovo vodi normalan život sve dok jednoga dana ne upozna misterioznog čoveka pod imenom Gindžo Kugo. Kugo je Fulbringer i član grupe Xcution koja želi da regrutuje Ičiga u svoje redove i vrati mu moći Šinigamija. Uvidevši stalnu opasnost koja preti njegovim prijateljima i članovima porodice, Ičigo prihvata poziv da trenira zajedno sa članovima Xcution-a. Vremenom situacija oko Ičiga postaje sve napetija, a Kugo koristi priliku da mu oduzme tek stečene moći i otkrije pravu nameru Xcution-a. Da bi se odužili Ičigu za sve što je uradio za Društvo duša, Šinigamiji mu ponovo vraćaju moći nakon čega on ubija Kuga.

Sukob se ponovo rasplamsava kada Vandenrajh, vojska Kvinsija predvođena Javahom, objavi rat Društvu duša. Nakon što su pokorili Hueko Mundo, pokreću razorni napad, ubijajući brojne Šinigamije, uključujući i glavnog kapetana Jamamota. Urju se pridružuje Javahu, otkrivajući istinu o smrti svoje majke. U poslednjoj bici, Ičigo i njegovi saveznici upadaju u Jahovu palatu, pobeđujući njegove elitne Sternritere. Javah pokušava da uništi Društvo duša, ali Ičigo, uz pomoć Urjua i privremeno oslobođenog Ajzena, ga pobeđuje.

Deset godina kasnije, Rukija preuzima komandu nad trinaestom četom i odgaja ćerku Ičiku sa svojim drugom iz detinjstva Rendžijem Abaraijem. Ičigo i Orihime se venčavaju i dobijaju sina Kazuija, koji nasleđuje očeve duhovne sposobnosti. Dve godine kasnije, Ičigo učestvuje u ceremoniji sahrane duše za kapetana Džušira ​​Ukitakea. Dok pomaže poručnicima u gradu Karakura da zarobe duhove za ritual, napadaju ih zveri iz pakla, predvođene vaskrsnutim Espadom Sajelaporo Grancom. Iako poručnici odbijaju napad, otkriva se da ceremonija služi kao sredstvo za slanje preminulih kapetana, uključujući Ukitakea, u pakao.

Istorija stvaranja

[уреди | уреди извор]

Početak stvaranja mange Bleach obeležila je želja Taita Kuba da nacrta Šinigamija u kimonu, pa je iz toga prvobitno stvoren lik Rukije Kučiki.[2][3] Originalni koncept je dostavljen magazinu Weekly Shōnen Jump odmah nakon otkazivanja Kubove prethodne mange Zombiepowder., ali je odbijen.[4] Tvorac mange Zmajeva kugla Akira Torijama je video priču i napisao pismo ohrabrenja Kubu.[3] Bleach je onda prihvaćen nešto kasnije u 2001. i prvobitno je trebalo da bude kraća serija u maksimalnom trajanju od pet godina.[3] Rani planovi u vezi priče nisu obuhvatali hijerarhijsku strukturu Društva duša ali jesu sadržali neke likove i elemente koji nisu bili ubačeni u priču sve do početka poglavlja o Arankarima.[2] Serija je prvobitno trebalo da dobije ime "Black" zbog crne boje odeće Šinigamija ali je Kubo smatrao da to ne bi bio zanimljiv naslov. Na kraju, Kubo je mangu nazvao Bleach kao asocijaciju na belu boju.[5]

Franšiza

[уреди | уреди извор]

Manga

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Spisak tomova serije BLEACH

Mangu je napisao i ilustrovao Taito Kubo. Serijalizovala se u magazinu Weekly Shōnen Jump od 7. avgusta 2001. do 22. avgusta 2016. godine.[6][7][8][9] 698 poglavlja sakupljena su u 74 tankobona; prvi je izašao 5. januara 2002, a poslednji 4. novembra 2016. godine.[10][11] Za desetogodišnjicu mange, Šueiša je objavila prvih 21 izdanja prepakovana u šest omnibus brojeva pod imenom Resurrected Souls.[12] Prvi je izašao 22. avgusta 2011. a poslednji 23. januara 2012. godine.[13][14] Novo poglavlje od 73 strane, No Breathes from Hell (јап. 獄頤鳴鳴篇 Gokui Meimei-hen), je izašlo u magazinu Weekly Shōnen Jump, zbog proslave 20 godina od početka mange, 10. avgusta 2021. godine.[15] Poglavlje je digitalno izašlo kao tankobon 3. decembra 2021. godine.[16] Verzija u boji je izašla digitalno 4. septembra 2023. godine.[17]

Anime

[уреди | уреди извор]

Anime adaptacija mange emitovala se u Japanu na TV Tokyo od 5. oktobra 2004. do 27. marta 2012. godine. Serija se sastoji od ukupno 366 epizoda i nju je režirao Norijuki Abe u produkciji studija Pierrot.[18][19][20]

U Srbiji je od 3. marta 2009. anime Bleach emitovan titlovan na kanalu Happy TV.[21]

Marta 2020. godine najavljeno je da će poslednji deo mange, poznat kao Hiljadugodišnji krvavi rat, biti adaptiran u anime od četiri sezone.[22][23] Prva sezona, sačinjena od 13 epizoda, emitovala se od 11. oktobra do 27. decembra 2022. godine. Druga sezona se emitovala od 8. jula do 30. septembra 2023. godine.[24][25] Treća sezona se emitovala od 5 oktobra do 28. decembra 2024. godine.[26][27][28] Za dvadesetu godišnjicu anime serije, 5. oktobra 2024. godine je objavljen promocionalni video sa novom animacijom koji prikazuje borbe između Ičiga i njegovih protivnika.[29] Četvrta sezona je najavljena.[30] Četvrta sezona će početi sa emitovanjem u julu 2026. godine.[31][32]

Filmovi

[уреди | уреди извор]

Na osnovu anime serije, Norijuki Abe je režirao četiri animirana Bleach filma. Prvi film, Bleach: Memories of Nobody je objavljen 16. decembra 2006. u Japanu.[33] Radnja filma je skoncentrisana oko kriminalnih aktivnosti grupe Šinigamija pod imenom „Dark Ones“. Drugo ostvarenje, Bleach: The DiamondDust Rebellion je prikazan 22. decembra 2007, a radnja filma se fokusira na kapetana 10. divizije Tošira Hicugaju.[34] Treći film, Bleach: Fade to Black je pušten u bioskope 13. decembra 2008.[35] Zaplet trećeg filma se fokusira na spasavanje Rukije Kučiki čija je sećanja izbrisao zli duh. Poslednji, četvrti film, Bleach: Hell Verse je objavljen 4. decembra 2010.[36] Radnja četvrtog filma je smeštena u Paklu čiji su osuđenici oteli Ičigovu sestru Juzu.

U martu 2010, Warner Bros. je potvrdio da planira adaptaciju mange Bleach u igrani film.[37] Izašao je 20. jula 2018. godine.[38]

Romani

[уреди | уреди извор]

Taito Kubo i Makoto Macubara su zajedno napisali tri knjige koje adaptiraju početak priče iz mange i koje je Šueiša objavila u okviru Jump J-Books imprinta. Prva knjiga, Bleach: Letters From the Other Side - The Death and the Strawberry, je izašla 15. decembra 2004, i dobila je drugo izdanje koje se zove Bleach: Letters From the Other Side - The Death and the Strawberry - New Edition 4. novembra 2009. godine.[39][40] Druga, Bleach: The Honey Dish Rhapsody, je izašla 30. oktobra 2006. godine.[41] Treći roman, Bleach: The Death Save the Strawberry, je izašao 4. septembra 2012. godine.[42] Dve knjige, Bleach: Spirits Are Forever with You, čija je radnja smeštena tokom 17 meseci nakon borbe protiv Aizena, su izašle 4. juna 2012. godine. Pisac je Rjogo Narita.[43][44]

Šueiša je napravila četiri novelizacije bazirane na animiranim filmovima. Prva, Bleach: Memories of Nobody, je izašla 18. decembra 2006. godine.[45] Druga, Bleach: The DiamondDust Rebellion, je izašla 22. decembra 2007. godine.[46] Treća, Bleach: Fade to Black, je izašla 15. decembra 2008. godine.[47] Četvrta, Bleach: Hell Verse, je izašla 6. decembra 2010. godine.[48]

Nakon što se manga završila 2016, nekoliko romana je izašlo.[49] Prvi, Bleach: We Do Knot Always Love You, je izašao 27. decembra 2016. godine. Trilogija romana, Bleach: Can't Fear Your Own World, koju je napisao Rjogo Narita, je izlazila od 4. avgusta 2017. do 4. decembra 2018. godine.[50][51][52]

Novi roman od strane Narite, Don't Bleach My Fist, je najavljen u decembru 2025. godine.[53]

Video igre

[уреди | уреди извор]

Preko 20 video igara je objavljeno u okviru Bleach franšize. Prva video igra koja je puštena u prodaju jeste Bleach: Heat the Soul, i ona je debitovala 24. marta 2005. za Sony PlayStation Portable.[54] Većina video igara jesu borilačkog karaktera, napravljena uglavnom za japansko tržište. Takođe, kompanija Sega je lokalizovala neke Bleach naslove za Severnu Ameriku i Evropu, konkretno za konzole Nintendo DS i Wii.[55]

Mjuzikl

[уреди | уреди извор]

Bleach je adaptiran u seriju rok mjuzikla u produkciji studija Pierrot i Nelke Planning. Do sada je izvedeno deset mjuzikla, od kojih pet prate priču koja se dešava u mangi, a ostalih pet sadrže originalan tekst i scenario. Premijera je održana 17. avgusta 2005. u Space Zero centru u Šindžjuku, Tokio. Mjuzikl je režirao Takuja Hiramicu, a tekst je adaptirao Naoši Okumura i muziku komponovao Šoiči Tama.[56] 2016. godine, još jedan mjuzikl je održan za proslavu 15 godina mange. Premijerno je prikazan 28. jula 2016. godine u Tokiju.

Drugo

[уреди | уреди извор]

Taito Kubo je objavio dve umetničke knjige koje sadrže razne ilustracije kako iz mange tako i one originalne sa Bleach tematikom.[57][58] Takođe je objavljeno i nekoliko knjiga koje pružaju rekapitulaciju prošlih poglavlja i detaljnije informacije o pojedinim likovima koji se pojavljuju u mangi.[59][60]

Recenzija

[уреди | уреди извор]

Samo u Japanu, zaključno sa 2013. godinom manga Bleach je prodata u više od 82 miliona primeraka, što je svrstava u top 20 najprodavanijih mangi svih vremena.[61] Manga je dobila Šogakukanovu nagradu u kategoriji za šonen 2005. godine.[62] Tokom 2008, manga je prodala ukupno 3.161.825 kopija i tako postala peta najprodavanija manga u Japanu.[63]

U Severnoj Americi, prodaja je takođe bila visoka gde je svaki tom prodat u više od 1.2 miliona primeraka.[64] U intervjuu iz 2010, potpredsednik prodaje i marketinga u Viz Mediji, Gonzalo Ferejra, je svrstao Bleach među šest naslova koji nastavlja da prevazilazi očekivanja uprkos teškoj situaciji na manga tržištu.[65] Na sajmu stripa u Njujorku, engleska verzija mange je nominovana za američku anime nagradu u kategorijama „najbolja manga“ i „najbolja tema“ 2006. i 2007. godine.[66][67]

Deb Aoki sa sajta About.com smatra da je Bleach jedna od najboljih kontinuiranih šonen mangi u 2007., posebno ističući njegovu „uverljivu priču prepunu sjajne akcije i kvalitetnih likova“.[68] Ona je takođe uvrstila mangu u svoju listu „Top 10 šonen mangi koje se moraju pročitati“.[69] Ilustracije i dizajn likova je takođe pozitivno ocenio urednik IGN-a A.E. Sparou. Kao odgovor na tvrdnju fanova da mangi „nedostaje priča“, Sparou se osvrnuo i na sposobnost serije da se izbori sa nekoliko zapleta istovremeno.[70] Leroj Doreso iz ComicBookBin-a je pohvalio scene borbi uporedivši ih sa onim u popularnim filmskim ostvarenjima.[71]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „The Official Website for Bleach”. Viz Media. Архивирано из оригинала 16. 6. 2023. г. Приступљено 18. 6. 2023. 
  2. ^ а б Aoki, Deb. „Interview: Tite Kubo (pp. 1)” (на језику: енглески). About.com. Архивирано из оригинала 12. 11. 2016. г. Приступљено 6. 9. 2014. 
  3. ^ а б в Solomon, Charles (28. 8. 2008). „Creator Tite Kubo surprised by 'Bleach' success”. Los Angeles Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 4. 2009. г. Приступљено 6. 9. 2014. 
  4. ^ „Tite Kubo” (на језику: енглески). Metacritic. Приступљено 6. 9. 2014. 
  5. ^ . „Bleach: Interview with Tite Kubo”. Anime Insider (на језику: енглески). Wizard Universe (61): 39. oktobar 2008. ISSN 1547-3767. 
  6. ^ 『BLEACH』15年の歴史に幕 完結記念で"全巻無料"公式アプリ配信 (на језику: јапански). Oricon. 22. 8. 2016. Архивирано из оригинала 26. 8. 2016. г. Приступљено 12. 3. 2019. „『BLEACH』第1話が掲載された『週刊少年ジャンプ』(2001年8月7日) (C)デジタルリマスター版「週刊少年ジャンプ」2001年36・37号/集英社 （2/9枚）” 
  7. ^ 『BLEACH』20周年プロジェクトの発表をまとめて掲載。久保帯人氏のコメントも. Famitsu (на језику: јапански). 21. 3. 2020. Архивирано из оригинала 20. 2. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2021. 
  8. ^ Pineda, Rafael Antonio (4. 8. 2016). „Bleach Manga to End on August 22 With 'Important Announcement'”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 29. 11. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2016. 
  9. ^ 「BLEACH」15年の歴史に幕！単行本が無料で読めるアプリの配信も. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 22. 8. 2016. Архивирано из оригинала 28. 4. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2021. 
  10. ^ „Bleach 1” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 21. 1. 2015. г. Приступљено 5. 5. 2014. 
  11. ^ „Bleach 74” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 12. 9. 2017. г. Приступљено 6. 10. 2016. 
  12. ^ BLEACH総集編6巻連続刊行！カラーマンガも描き下ろし. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 19. 8. 2011. Архивирано из оригинала 14. 3. 2022. г. Приступљено 29. 9. 2021. 
  13. ^ BLEACH総集編6巻連続刊行！カラーマンガも描き下ろし. Comic Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc. 19. 8. 2011. Архивирано из оригинала 14. 3. 2022. г. Приступљено 20. 10. 2023. 
  14. ^ BLEACH総集編 Resurrected Souls 6 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 20. 10. 2023. г. Приступљено 20. 10. 2023. 
  15. ^ Hodgkins, Crystalyn (1. 8. 2021). „Tite Kubo Pens New Bleach 1-Shot Manga”. Anime News Network. Приступљено 1. 8. 2021. 
  16. ^ Harding, Daryl (3. 12. 2021). „Bleach's Summer One-Shot Manga Gets Released Digitally in Japan With New Cover”. Crunchyroll. Архивирано из оригинала 4. 12. 2021. г. Приступљено 4. 12. 2021. 
  17. ^ BLEACH 獄頤鳴鳴篇 カラー版 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 10. 9. 2023. г. Приступљено 10. 9. 2023. 
  18. ^ „Bleach 1-13” (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 17. 10. 2018. г. Приступљено 5. 9. 2014. 
  19. ^ „Bleach 355-366” (на језику: јапански). TV Tokyo. Архивирано из оригинала 06. 05. 2019. г. Приступљено 5. 9. 2014. 
  20. ^ „Bleach TV Anime Ending on March 27”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 6. 4. 2019. г. Приступљено 23. 2. 2012. 
  21. ^ „BLEACH (Happy TV)”. Happy TV. Архивирано из оригинала 13. 12. 2009. г. Приступљено 7. 9. 2014. 
  22. ^ 「BLEACH 千年血戦篇」森田成一が掲げた黒崎一護のテーマは"任せる". Natalie (на језику: јапански). Natasha, Inc.. 11. 9. 2022. Приступљено 11. 9. 2022. 
  23. ^ Loo, Egan (11. 9. 2022). „Bleach: Thousand-Year Blood War Anime Unveils 2nd Video, More Cast, Song Artists, Split 4-Cours Length, October 10 Debut”. Anime News Network. Приступљено 24. 9. 2022. 
  24. ^ Luster, Joseph (26. 12. 2022). „Bleach: Thousand-Year Blood War Anime Continues in July 2023, New Promo Debuts”. Crunchyroll. Приступљено 26. 12. 2022. 
  25. ^ Loo, Egan (26. 12. 2022). „Bleach: Thousand-Year Blood War Anime's Video Announces Return in July”. Anime News Network. Приступљено 26. 12. 2022. 
  26. ^ Tai, Anita (30. 9. 2023). „Bleach: Thousand-Year Blood War Part 3 - The Conflict's Promo Video Reveals 2024 Release”. Anime News Network. Приступљено 30. 9. 2023. 
  27. ^ Tai, Anita (6. 7. 2024). „Bleach: Thousand-Year Blood War Part 3 - The Conflict Anime Reveals October Premiere, Opening, Ending Theme Songs, Key Visual”. Anime News Network. Приступљено 7. 7. 2024. 
  28. ^ Hodgkins, Crystalyn (8. 9. 2024). „Bleach: Thousand-Year Blood War Part 3 - The Conflict Anime Debuts on October 5”. Anime News Network. Приступљено 9. 9. 2024. 
  29. ^ Tai, Anita (5. 10. 2024). „Bleach Anime Gets 20th Anniversary Video With New Animation”. Anime News Network. Приступљено 14. 10. 2024. 
  30. ^ Tai, Anita (28. 12. 2024). „Bleach: Thousand-Year Blood War Anime Confirms 4th Part as Final Season”. Anime News Network. Приступљено 28. 12. 2024. 
  31. ^ Hodgkins, Crystalyn (4. 7. 2025). „Bleach: Thousand-Year Blood War - The Calamity Anime to Debut in 2026”. Anime News Network. Приступљено 5. 7. 2025. 
  32. ^ Cayanan, Joanna (21. 12. 2025). „Bleach: Thousand-Year Blood War - The Calamity Anime Unveils Returning Cast, Staff, July 2026 Debut in Teaser Trailer”. Anime News Network. Приступљено 21. 12. 2025. 
  33. ^ BLEACH MEMORIES OF NOBODY. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 11. 11. 2021. г. Приступљено 11. 11. 2021. 
  34. ^ Miller, Evan (9. 7. 2007). „Second Bleach Film's Title, Date Revealed”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 27. 6. 2019. г. Приступљено 11. 11. 2021. 
  35. ^ Loo, Egan (15. 7. 2008). „Third Bleach Film, First Major Film Have Titles, Dates”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 20. 7. 2017. г. Приступљено 11. 11. 2021. 
  36. ^ Loo, Egan (13. 9. 2010). „Bleach: Jigoku-Hen Film, Yakumo Promos Streamed (Updated)”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 11. 11. 2021. г. Приступљено 11. 11. 2021. 
  37. ^ „Warner Brothers in Film Talks for Bleach Manga” (на језику: енглески). Anime News Network. Приступљено 4. 9. 2014. 
  38. ^ „Bleach Manga Gets Live-Action Film in 2018 Starring Sōta Fukushi”. Anime News Network. 18. 8. 2016. Архивирано из оригинала 18. 8. 2016. г. Приступљено 18. 8. 2016. 
  39. ^ „BLEACH-letters from the other side: The Death and The Strawberry” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 4. 5. 2014. 
  40. ^ „BLEACH-letters from the other side: The Death and The Strawberry -new edition-” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 4. 5. 2014. 
  41. ^ „Bleach: The Honey Dish Rhapsody” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 8. 10. 2012. г. Приступљено 4. 5. 2014. 
  42. ^ „Bleach: The Death Save the Strawberry” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 11. 1. 2013. г. Приступљено 4. 5. 2014. 
  43. ^ „BLEACH: Spirits Are Forever With You I” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 11. 2015. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  44. ^ „BLEACH: Spirits Are Forever With You II” (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 6. 11. 2015. г. Приступљено 3. 5. 2014. 
  45. ^ 劇場版BLEACH ―MEMORIES OF NOBODY― (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 22. 3. 2015. г. Приступљено 6. 5. 2014. 
  46. ^ 劇場版 BLEACH The DiamondDust Rebellion もう一つの氷輪丸 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 22. 3. 2015. г. Приступљено 6. 5. 2014. 
  47. ^ 劇場版BLEACH Fade to Black 君の名を呼ぶ (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 31. 8. 2012. г. Приступљено 6. 5. 2014. 
  48. ^ 劇場版BLEACH 地獄篇 (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала 12. 9. 2017. г. Приступљено 6. 5. 2014. 
  49. ^ „More Details Revealed For 2 Upcoming Bleach Novels”. Anime News Network (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 6. 6. 2017. г. Приступљено 28. 5. 2017. 
  50. ^ „Ryohgo Narita's New Bleach Novel Reveals Title, Digital Serialization Starting on April 28”. Anime News Network (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 5. 2017. г. Приступљено 28. 5. 2017. 
  51. ^ Kelly, Rai (21. 7. 2017). „Bleach: Can't Fear Your Own World Novels Go On Hiatus”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 30. 10. 2018. 
  52. ^ Pineda, Rafael Antonio (29. 10. 2018). „Bleach Novel Series to End With 3rd Volume”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступљено 30. 10. 2018. 
  53. ^ Cayanan, Joanna (21. 12. 2025). „Bleach: Thousand-Year Blood War – The Calamity Anime Unveils Returning Cast, Staff, July 2026 Debut in Teaser Trailer”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 21. 12. 2025. г. Приступљено 21. 12. 2025. 
  54. ^ „IGN: Bleach: Heat the Soul” (на језику: енглески). IGN. Приступљено 4. 9. 2014. 
  55. ^ Gantayat, Anoop (28. 7. 2006). „Bleach 2nd Details” (на језику: енглески). IGN. Приступљено 5. 9. 2014. 
  56. ^ „Bleach Rock Musical” (на језику: енглески). Anime News Network. 11. 4. 2005. Приступљено 4. 9. 2014. 
  57. ^ „BLEACHイラスト集 All Colour But The Black” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  58. ^ „BLEACH OFFICIAL BOOTLEG カラブリ+” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  59. ^ „BLEACH―ブリーチ― OFFICIAL CHARACTER BOOK SOULs.” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  60. ^ „Bleach: Official Character Book 3: UNMASKED” (на језику: јапански). Shueisha. Приступљено 6. 9. 2014. 
  61. ^ „Shueisha Media Guide 2013: Boy's & Men's Comic Magazines” (PDF) (на језику: јапански). Shueisha. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 04. 2014. г. Приступљено 7. 9. 2014. 
  62. ^ „小学館漫画賞: 歴代受賞者” (на језику: јапански). Shogakukan. Архивирано из оригинала 18. 01. 2010. г. Приступљено 7. 9. 2014. 
  63. ^ „2008's Top-Selling Manga in Japan, by Series” (на језику: енглески). Anime News Network. 2. 1. 2009. Приступљено 7. 9. 2014. 
  64. ^ „Viz Media's Shonen Jump Welcomes Bleach Manga Creator Tite Kubo for Ultra-Rare Appearance at 2008 San Diego Comic-Con International” (на језику: енглески). Anime News Network. 21. 5. 2008. Приступљено 7. 9. 2014. 
  65. ^ „Interview with Viz's Gonzalo Ferreyra, Part 1” (на језику: енглески). ICv2. 21. 1. 2010. Приступљено 7. 9. 2014. 
  66. ^ „American Anime Awards Finalists Announced” (на језику: енглески). Anime News Network. 2. 2. 2007. Приступљено 7. 9. 2014. 
  67. ^ „American Anime Awards Winners” (на језику: енглески). Anime News Network. 24. 2. 2007. Приступљено 7. 9. 2014. 
  68. ^ Aoki, Deb (2007). „2007 Best Continuing Manga List — Top 10 Current Manga Series of 2007” (на језику: енглески). About.com. Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. Приступљено 31. 8. 2014. 
  69. ^ Aoki, Deb. „Recommended Reading — Top 10 List of Shōnen Manga Must-Reads” (на језику: енглески). About.com. Архивирано из оригинала 27. 08. 2011. г. Приступљено 4. 9. 2014. 
  70. ^ Sparrow, A. E. (12. 3. 2007). „Bleach: Volume 18 review Blink and you'll miss something very cool” (на језику: енглески). IGN. Приступљено 4. 9. 2014. 
  71. ^ Douresseaux, Leroy (27. 1. 2007). „Bleach: Volume 22 review” (на језику: енглески). comicbookbin.com. Приступљено 4. 9. 2014. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
BERJAYA
Bleach на Викимедијиној остави.
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bleach&oldid=30916773”