1731
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1731 на Викимедијиној остави.
| |
1731 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 8. јануар — Одрон изазива мегацунами од 100 метара у норвешком фјорду Сторфјорден.
- 20. јануар — Умро Антонио Фарнесе, последњи војвода Парме и Пјаченце из те обитељи. Аустријске трупе улазе неколико дана касније, Антониова удовица Енричета је наводно трудна, што се испоставља нетачним.
- 28. јануар — Устанак Натчеза: Французи су их заробили 427, од чега ће их 160 у мају бити продато у робље на Санто Домингу. Лујзијана се ове године враћа под државну управу.
- јануар — Патријарх Арсеније IV у канонској посети на турско-млетачкој граници - не може је прећи, затворена је, јер скадарски, охридски и косовски паша нападају Србе у Скадарској области.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Изгорела је бриселска палата Коуденберг, седиште Војводства Брабант (део хабсбуршке Јужне Холандије).
- 20. фебруар — Умро кнез Монака, Антонио, наслеђује га кћи Лоуисе Хиполyте, која у априлу стиже из Париза.
Март
[уреди | уреди извор]- март — Издат ферман којим се забрањује групни или појединачни одлазак у Цариград - досељеници, нарочито Арбанаси, се понашају лоше и бунтовно. Топал Осман-паши је наређено да спроведе истрагу.
- 16. март — Државни кадрил: склопљен Бечки споразум између Велике Британије и Светог Римског Царства (Хабсбурговаца) којим се створила Англо-аустријска алијанса, односно престао постојати дотадашњи англо-француски савез и започело супарништво Велике Британије и Француске. Британци признају Прагматичну санкцију а Хабзбурзи укидају трговачку Остендску компанију.
- 20. март — Разорни земљотрес погодио Фогиу у, тренутно хабсбуршком, Напуљском Краљевству, страдало око 2.000 људи.
- 22. март — Арадски епископ Вићентије Јовановић изабран у Сремским Карловцима за београдско-карловачког митрополита (до 1737). Под новим митрополитом администрација у српској цркви прелази са српскословенског на рускословенски језик, у будимским актима већ ове године.
Април
[уреди | уреди извор]- 20. април — Шпанска обалска стража је одсекла ухо британском трговцу Роберту Јенкинсу пред Хаваном - реакције су у почетку млаке, али ће догађај послужити за покретање Рата Јенкинсовог уха 1739-48.
- април — Почиње градња Украјинске линије, одбране од татарских упада.
Мај
[уреди | уреди извор]- 21. мај — У Санкт Петербургу издан указ којим се налаже оснивање поморске базе у Охотску, чиме настаје Охотска војна флотила, каснија Тихоокеанска флота.
- 30/31. мај — Велики пожар у Загребу.
Јун
[уреди | уреди извор]- 5. јун — Прошлогодишња побуна крајишника и кметова на Банској крајини: војска од 10.000 људи, крајишника, бандеријалаца и банских чета, затворила готово са свих страна устаничко подручје - биће спаљена села Павловец, Глина, Жути Поток и Будровец и православна Мошћеница и истоимени Будровец.
- 14. јун — Основана Шведска Источноиндијска компанија, прва експедиција према Кини креће следеће године.
- 28. јун — Парох Симеон Кончаревић сазвао народни збор у Бенковцу: одбија се наметање литургичке везе са католичком црквом, тражи се одобрење од млетачког сената за избор епископа - ген. провидур Себастијан Вендрамин их подржава, али Венеција оснажује наредбу из 1686. о зависности православног свештенства од латинског бискупа.
Јул
[уреди | уреди извор]- 13. јул — Цар/краљ Карло потврђује Вићентија Јовановића за митрополита "карловачког, београдског и оних осталих новозадобијених области" - преокрет у ставу аустријских власти, који су се раније противили јединству цркве.
- 22. јул — Шпанија се прикључује Бечком споразуму тј. Англо-аустријској алијанси. Млади шпански принц Карло, праунук Ранусиа Фарнесеа, признат је за наследника Парме, за сада и Тоскане - у Парму стиже тек у октобру 1732, након дугог путовања и прослава у Фиренци. Шпањолци признају и Прагматичну санкцију.
- 23 - 27. јул — Џунгарско-ћинговски ратови: Џунгари су уништили једну мању кинеску војску код језера Хотон, на западу дан. Монголије.
Август
[уреди | уреди извор]Септембар
[уреди | уреди извор]- 8. септембар — Бачки епископ Висарион Павловић отворио је у Новом Саду латинско-словенску школу, која је имала ранг ниже реалне гимназије. Школа је допринела формирању првих нараштаја српске грађанске интелигенције у Војводини.
- 10. септембар — Топал Осман-паша је именован за великог везира - само шест месеци, покушава да стабилизује ситуацију у Цариграду. За мухафиза Ниша је упућен Мехмед-паша Џанум-хоџа - али стиже тек после 11 месеци.
- септембар — Оберкапетану Дапу је дозвољено да против личких побуњеника употреби војску из карловачког генералата - вође покрета су похватане.
- 29. септембар — Бивши сардински краљ Виктор Амадеус II., који је абдицирао прошле године, ухапшен је пошто је поручио сину да се жели вратити на престо.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 21. октобар — Кан казашке Млађе хорде, у данашњем западном Казахстану, заклиње се са још неким поглаварима на верност руској царици. Казаси су под притиском Џунгара.
- 31. октобар — Салзбуршки надбискуп Фирмијан издао Патент о емиграцији, на основу којег ће до следеће године бити протерано преко 30.000 протестаната с простора надбискупије - углавном одлазе у Пруску.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 1. новембар — Освећена је базилика Суперга у Торину.
- новембар — Објављен нови поредак зијамета и тимара у Османском царству.
- 21. новембар — Исаија Димитријевић Туцак је призренски митрополит.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 29. децембар — Кнегиња Монака Лоуисе Хиполyте умире од богиња. Њен непопуларни муж Жак и будући кнез Онорé се враћају у Париз у мају.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Куга у Босни, прелази и у Далмацију - траје годинама.
- Седиште Вараждинског генералата прелази у Копривницу (до 1765).
- У Београду отворена школа за црквено појање.
- Нови Пазар погођен поплавом, однето девет мостова и 36 кућа.
- Краљевско друштво у Лондону први пут дели Коплиеву медаљу, чији је први добитник аматерски астроном Стефен Греј.
- Бенџамин Френклин основао Филаделпхијску књижничку заједницу, прву јавну библиотеку.
Рођења
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 16. фебруар — Марчело Бакијарели, италијански барокни сликар. († 1818)
Август
[уреди | уреди извор]- 10. октобар — Хенри Кевендиш, енглески научник. (†1810).
Смрти
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 24. април — Данијел Дефо, енглески писац и новинар.
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
