1720
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1720 на Викимедијиној остави.
| |
1720. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 25. јануар — Венеција наређује генералу провидуру Алвизеу Моченигу да епископа Стефана Љубибратића уклони из Далмације - наређење је поновљено и у септембру, јер се провидур није слагао, а Љубибратић је протеран 1722.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 1. фебруар — Велики северни рат: У Стокхолму потписан други по реду Стокхолмски мировни споразум, а којим су окончана непријатељства између Шведске и Краљевине Пруске; Швеђани се обавезују Пруској предати дио Шведске Помераније који укључује град Стетин.
- 12. фебруар — Михајло Иван Алтхан преузима посед Међимурја и Чаковца, чиме ови постају дио жупаније Зала (до 1918, с два изузетка). Породица Алтхан ће Међимурјем управљати до 1791. године.
- фебруар — Абдулах-паша Мухсинзаде је добио ферман да разгласи повластице које ће добити они који се преселе из "Немачке" у околину Ниша. Српски пребези се насељавају и у околини Никопоља у Бугарској.
- 17. фебруар — Велика Британија, Француска, Холандија и Свето Римско Царство (Хабсбурговци) потписују Хашки мировни споразум којим су окончана непријатељства са Шпанијом односно Рат Четворног савеза.
- шпански краљ Филип V се одриче својих поседа у Италији,
- династија Савоја преузима надзор над Сардинијом, размењеном за Сицилију коју узимају Хабсбурзи (до 1735).
- 24 - 25. фебруар — Рат четворног савеза - Битка код Насауа: Шпанци опљачкали околину британског Насауа на Бахамима.
Март
[уреди | уреди извор]- 11. март — Шведска краљица Улрика Елеонора абдицира како би омогућила свом мужу Фредерику да преузме пријесто - Риксдаг није пристајао на сувладарство.
- март — Побуна 400-500 сељака у Ваљеву, напали су органе власти - брзо је угушена, али остају проблеми експлоатације и насиља од стране аустријских власти у Србији. Уз то, прошла година је била неродна.
- 24. март — Риксдаг сталежа, главна шведска скупштина бира Фредрика за новог краља.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Нишком мухафизу Абдулах-паши наређено да зауставља немачке трговце који из Турске извозе: оружје, барут, олово, сумпор, восак, сахтијан, овчије коже, ђон, вуну, свилу, тумбак (позлаћени туч), житарице и коње; дозвољен је извоз вина и ракије.
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — ВСР: Руска пљачкања шведске обале: спаљен град Умеå.
- 25. мај — Брод Гранд-Саинт-Антоине стиже са кугом са Леванта у Марсеј - до новембра је страдала трећина града и четвртина Провансе.
Јун
[уреди | уреди извор]- 28/29. јун — Побуна рудара злата у Вила Рица/Оуро Прето у Португалском Бразилу, због нове фискалне политике метрополе - вођа покрета обешен следећег месеца.
Јул
[уреди | уреди извор]- 12. јул — Након смрти Сукјонга, нови владар јосеонске Кореје је Гyеонгјонг (до 1724). Два месеца касније, за наследника је именован његов полубрат принц Ђеонинг, што ће бити праћено крвавим сукобима између дворских фракција.
- 14. јул — Велики северни рат: Споразум у Фредриксборгу којим престају непријатељства између Данске и Шведске; према његовим одредбама Данска преузима надзор над Шлесвигом, а Шведска се враћа дио Шведске Помераније уз плаћање ратне одштете Данској у износу од 600.000 риксдалера.
- 17. јул — Пад Лавовог финансијског система у Француској: крвави нереди у ул. Куинцампоиx.
Август
[уреди | уреди извор]- 7. август — Велики северни рат - Битка код Гренгама: за сада заустављена руска освајања шведске обале.
- 7. август — Индијанци Микмак и локални Французи напали градилиште утврђења у Цансо, Нова Шкотска.
- 14. август — Шпанско-индијанска Виласурова експедиција уништена у данашњој Небраски, од стране Индијанаца француских савезника - крај шпанског утицаја на централним Великим равницама.
- август — Соутх Сеа Цомпанy у Енглеској: пошто су цене акција удесетостручене од почетка године, мехур је пукао.
- 17. август — Битка код Ањоуана у Коморским острвима између пирата Едварда Енгланда и капетана Џејмса Макраеа.
- 20. август — Руси граде утврђење на ушћу Улбе у Иртиш - Уст-Каменогорск одн. Оскемен на северозападу Казахстана.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 7. септембар — Уређење Србије је мешовито војно-грађанско, на чело Београдске администрације постављен је Алеxандер Вуртембершки (до 1733). Према једном попису, Србија има 4.000 породица.
- септембар — На лондонској берзи долази до колапса деоница Компаније Јужних мора, а што представља један од првих великих "мехура" у историји западне економије.
- 24.септембар — Кинеска експедиција на Тибет: Ђинговска војска је отерала џунгарске Монголе са Тибета и успоставила протекторат који ће трајати до пада династије 1912. Довели су Келзанг Гyатсоа, седмог Далај Ламу (до 1757).
Октобар
[уреди | уреди извор]Новембар
[уреди | уреди извор]- 18. новембар — Пиратски капетан Јохн Ракам, познатији као Калико Џек, обешен на Јамајци.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 29. децембар — У Венецији отворена кафана Ала Венезиа Трионфанте, касније позната као Кафе Флориан.
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
