1707
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1707 на Викимедијиној остави.
| |
| |
1707 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 16. Јануар — Шкотски парламент ратификовао Законе о унији са Енглеском. Противници уговора изазивају немире.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- фебруар — Велики северни рат: шведски краљ Карл XII одбија мировну понуду руског цара Петра Великог, као и у јуну и августу.
Март
[уреди | уреди извор]- 3. март — Умро могулски цар Аурангзеб Аламгир ("Украс престола", "Освајач Света"). Прво га наслеђује најстарији син Мухаммад Азам Схах али је у јуну збачен од полубрата. Почиње опадање Могулског Царства (Британци га укинули 1857).
- 13. март — Рат за шпанско наслеђе: Миланска конвенција између Француске и Аустрије: француске трупе се повлаче са севера Италије.
- 24. март — Потписани су Закони о унији из 1707. којим су краљевства Енглеска и Шкотска уједињени у Велику Британију
- март — Ракоцијева буна: Ратни савет у Грацу јавља да су вараждински граничари непокорни и изазивају буне због дугог боравка на ратишту, лошег снабдевања и поцепаних мундира.
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Поморишки граничари упали у Кечкемет - пљачке, паљевине и убиства. Убијена су и 52 "турска трговца" што прави дипломатске проблеме.
- април — Аустријски генерал Даун креће из Торина према шпанском Напуљском Краљевству.
- 25. април — Рат за шпанско наследство: Битка код Алмансе у којој боурбонска француско-шпанска војска наноси пораз снагама хабсбурговске Аугсбуршке Алијансе те успоставља надзор над подручјем Валенсије - прекретница на полуотоку.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Ступили на снагу Закони о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију.
- 2. мај — Французи пресрели енглески конвој код Беацхy Хеада: заробили су два ратна и 21 трговачки брод.
- 12. мај — Унија: Енглеска и Шкотска, раније у персоналној унији, уједињују се у Краљевство Велика Британија.
- 23. мај — Почиње нова еруптивна активност у калдери Санторини у Егеју (до 1711).
Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — Франко-шпанско заузеће Xативе у Валенсији: бранитељи су масакрирани или депортовани а град је спаљен.
- 14. јун — Сабор у Оноду: Ракоци и побуњени дио угарског племства проглашавају збацивање Хабсбурговаца с угарског престола.
- 16. јун — Кнегиња Неухатела Марие д'Орлеанс-Лонгуевил умрла без наследника - становништво догодине бира пруског краља Фридриха Вилхелма I., јер је протестант, јак али удаљен.
- 20. јун — Битка код Џаџауа (Агре): Бахадур Схах је поразио и убио полубрата, могулског цара Азам Схаха и тројицу његових синова (влада до 1712).
- 22. јун — Аустријска војска на напуљској граници.
- 29. јун — Филип V уводи Декретима Нуева Планта кастилијске законе у Валенсију и Арагон.
- јун — Француски шеф ескадре Kлауде де Форбин оперише у Белом мору и заробљава 34 брода.
Јул
[уреди | уреди извор]- 6. јул — Куруци Шандора Карољија опседају Арад, варош је опустошена. Слично се овог лета догађа и са Сегедином.
- 7. јул — Аустријска војска ушла у Напуљ.
- јул — Део Климента са Пештера, 147 од 274 кућа, враћа се у стару постојбину, кроз борбу са Турцима (преостали католици извучени 1711. а муслимани остали).
- 29. јул — Опсада Тулона: савезници нису успели заузети француски лучки град, али су ови потопили своје бродове, тако да савезници имају превласт у западном Медитерану.
Август
[уреди | уреди извор]- 12. август — Рат краљице Ане: тврђава Пенсацола у Шпанској Флориди је одолела опсади енглеских савезника Крикова, мада је варош спаљена. Још један покушај крајем новембра такође је неуспешан.
- 31. август — Алтранстадтски уговор између шведског краља Карла XII и хабсбуршког цара Јозефа: осигурана права протестаната у Шлезији.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 7. септембар — На путу према Москви, шведска војска Карла XII је прешла пољску границу на Одри; руски командант Меншиков се повлачи, остављајући са собом спржену земљу.
- 14. септембар — У Нашицама посвећена обновљена стара готичка црква.
- септембар — Амда Сеyон се прогласио за цара Етиопије, накратко заузео престоницу Гондар, где га подржавају присталице убијеног Иyасуа, али Текле Хаyманот га је убрзо избацио (али и сам ће бити убијен наредне године).
- 24. септембар — Дени Папен плови неком врстом парног брода али је заустављен у Хан Мундену, где је пловило уништено.
- 30. септембар — Даунови Аустријанци освајају Гаету након тромесечне опсаде. Хабсбурзи су доминантни у Италији следећих двадесетак година.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 9. октобар — Почиње Булавинова побуна донских козака против руске власти: уништили су јединицу ловаца на главе који су на козачкој територији трагали за одбеглим кметовима.
- 14. октобар — Франко-шпанске снаге заузимају варош Лерида након кратке опсаде, а цитаделу у новембру.
- 18. октобар — Решење цара Јозефа о одржавању изборног сабора за избор српског патријарха (решење стиже у Сремске Карловце у децембру).
- 21. октобар — Битка код рта Лизард: Британци изгубили три ратна и 15 трговачких бродова, и преко хиљаду људи поред Корнвола.
- 23. октобар — Прва сједница Парламента Уједињеног Краљевства Велике Британије кога заједно чине заступници из Енглеске и Шкотске.
- 28. октобар — Потрес ере Хоеи најјачи је у јапанској историји, осим оног 2011; са цунамијем изазива преко 5.000 жртава.
- октобар — Тајно венчање Петра Великог и Јекатерине Алексејевне (званично 1712, царица Катарина 1724-27).
- октобар — Збор Срба у Карловцима: неће кидати заједнице с пећком патријаршијом, нови српски првосвештеник у аустриској држави имао је бити митрополит крушедолске митрополије.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 2. новембар — Поморска катастрофа код Сцилyја: на повратку од Тулона, четири британска брода се насукала на Силyју - страдало је 1.400 до 2.000 помораца.
Децембар
[уреди | уреди извор]- децембар — Шведска војска прелази залеђену Вислу.
- 16. децембар — Ерупција ере Хоеи: последња ерупција планине Фуји траје до 1. јануара.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 20. јануар — Фридрих Лудвиг фон Хановер, принц од Велса († 1751)
Април
[уреди | уреди извор]- 12. април — Хенри Филдинг, енглески књижевник
- 15. април — Леонард Ојлер, швајцарски математичар и физичар († 1783)
Мај
[уреди | уреди извор]- 23. мај — Карл фон Лине, шведски ботаничар и лекар. († 1778)
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
