1735
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1735 на Викимедијиној остави.
| |
1735 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
- Побуна Срба у Угарској који предводи Перо Јовановић-Сегединац. Гледајући у Србима непоуздан народни елемент, граничне крајеве Хабсбуршке монархије Аустријанци и Мађари почињу насељавати Немцима, Мађарима, Словацима, Бугарима, Румунима и Русинима. Ти народи добијају повластице и помоћ, а Србима се исте укидају.
Јануар
[уреди | уреди извор]- 15. јануар — Умро цетињски митрополит Данило, наслеђује га рођак Сава Петровић Његош (1735-50 и 1766-81).
- 17. јануар — Алвисе Писани је нови млетачки дужд (до 1741), након Карла Рузинија.
- 30. јануар — На Корзици проглашавају независност од Ђеновске републике, донесен је устав који се сматра првим демократским.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 3. фебруар — Холандски бродови Влиегенд Херт и Ана Катерина су се на путу за Азију насукали на естуару Сцхелдта: изгубљено је 256 морнара и сандуци златника и сребрњака (до 1981).
- фебруар — Хапшење португалских изасланика у Мадриду води избијању Шпанско-португалског рата (1735-1737), који ће се водити у Банди Ориентал ("Источној обали"), данашњем Уругвају. Британци дају дефанзивну подршку Португалу.
- 14. фебруар — Карл Фредрих, војвода од Холстеин-Готторпа основао Орден Свете Ане у част своје покојне супруге Ане Петровне: династички, касније и руски царски орден.
- 18. фебруар — Вилиам Пит Старији, будући британски премијер, улази у парламент, пошто му је брат препустио један од два мандата који је добио на изборима.
Март
[уреди | уреди извор]- 9. март — Рат за пољско наслеђе: Шпански Бурбони заузимају Месину на Сицилији.
- 21. март — Уговор из Ганџе: руско-ирански дефанзивни савез, Руси враћају кавкаске поседе (Дербент и Баку, освојени 1722-23), одричу се претензија на јужну обалу Каспија, морају се повући на леву обалу Терека. Обавезу рушења тврђаве Светог Крста испуњавају до јесени, када се козаци и др. селе у нову тврђаву Кизљар, која постаје прва тачка Кавкаске линије.
Април
[уреди | уреди извор]- 13. април — Након абдикације цара Накамикада, његов син Терухито постаје јапански цар Сакурамацхи (до абдикације 1747).
- април — Бачки Срби, под утицајем епископа Висариона Павловића и због разних злоупотреба чиновништва, престају давати коморске и спахијске дажбине - отпор ће бити сломљен, али ће бити донет Траунов урбар.
- април — Устанак сељака у Бекешкој жупанији и Банату, на челу Срба је Пера Сегединац - планирао је предати Арад устаницима, али је завера откривена раније и он је ухапшен и брутално погубљен догодине. До покрета је дошло и у Бачкој, где је нејасна улога епископа Висариона Павловића.
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — Протосинђел Серафион погребен у нишкој цркви Св. Николе.
- мај — Рат за пољско наслеђе: Војска шпанских Бурбона стиже са југа на север Италије - са Французима и Сардинцима потискују Аустријанце.
- 18. мај — Митрополит Вићентије успео у Бечу да цар изда заштитно писмо - слично дипломи из 1715, народ се може жалити цару на повреде привилегија.
Јун
[уреди | уреди извор]- 5. јун — Умире вијетнамски цар Ле Хуан Тонг, наслеђује га Ле Ји Тонг (до 1740).
- 8. јун — Рат за пољско наслеђе: Рајнски поход: руски корпус на челу са Лацyјем креће из Пољске - цар Карло VI је дао дозволу за први пролазак руских снага кроз Рајх.
- 19. јун — Османско-персијски рат: Битка код Јегхеварда је тежак пораз османске војске од стране Надерове претходнице, Ганџа и Тбилиси се убрзо предају Персијанцима.
- 25. јун — У Великој Британији је на снази Закон о ауторским правима гравера, назван и Хогартхов закон, по уметнику који је за њега лобирао. Он истог дана објављује серију гравира "Пут једног развратника".
Јул
[уреди | уреди извор]- 3. јул — Шпански принц Карло се у Палерму крунисао за краља Напуља и Сицилије - папа није признавао Карла за суверена Напуља, папинског лена, што је заобиђено јер Сицилија има апостолску легацију и правну аутономију од папе.
- јул — Народно-црквени сабор у Карловцима: тражи се укидање самовласног разрезивања пореза и експлоатисања народа од стране спахија, шаљу делегацију у Беч.
Август
[уреди | уреди извор]- 12. август — Хекимоглу Али-паша смењен као велики везир (вратиће се још два пута).
- 14. август — Јохн Петер Зенгер постаје симбол слободе штампе у граду Њујорку, након што је ослобођен оптужбе за клевету гувернера колоније, јер истина није клевета.
- 15. август — Руски корпус се прикључио царској војсци код Хеиделберга.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Рат за пољско наслеђе: Шпанци заузимају након опсаде хабсбуршку Мирандолу у Италији.
- 4. септембар — Абу л-Хасан Али је уз помоћ алжирског деја победио свог ујака, туниског беја Ал-Хусаyн ибн Алија (и сам је срушен уз алжирску помоћ 1756).
- 22. септембар — Роберт Валпол се уселио у увећано здање у 10 Доунинг Стрит.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — Склопљено прелиминарно примирје којим је окончан Рат за пољско наслеђе, формални крај Бечким уговором 1738 (чека се смрт великог војводе Тоскане, Гиан Гастоне де' Медичија, 1737), шпански принц Карло је препустио наследство Тоскане лоренском војводи Фрањи, у замену за (потврду) Напуља и Сицилије; Карло препушта Парму и Пјаченцу Хабсбуршком царству (до 1748), којем се враћа и већина северноиталијанских поседа, признаје се Прагматичка санкција. Лорену и војводство Бар доживотно добија несуђени пољски краљ Станислав Лешћински, затим припадају Француској (1766);
- 8. октобар — Након смрти цара Јонгзхенга кинески ћинговски престо преузима његов син Хонгли, касније познат као цар Ћианлонг ("Трајна истакнутост"). Први посао је гушење Побуне Миао, племена на југозападу царства.
- 13. октобар — Османлије дају Јереван Персијанцима у замену за прекид опсаде Карса.
- 14. октобар — Шпанци започињу опсаду португалске Колнние до Сацраменто у дан. Уругвају - до 1737, без успеха.
- октобар — На северној османској граници уведена нека оптерећења за заиме и спахије, који су раније "по својој вољи господарили земљом и рајом" - део напора за очување тимарског система. Западне нахије изгледа нису обухваћене овом појавом.
- 20. октобар — Битка код Клаусена је међу последњим окршајима у Рату за пољско наслеђе: хабсбуршка победа над Французима у Немачкој, који до краја месеца напуштају простор северно од Мосела, пре него што је стигла вест о примирју.
- октобар — Побуна граничара у Посавској граници, који су требали бити послани у Италију.
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Аустријанци повратили Милано након две године.
- новембар — Послате су позивнице персијским достојанственицима за королтај у јануару 1736, на којем ће генерал Надер бити проглашен за владара.
- 25. новембар — У Москви је изливено Цар-звоно, украшавање траје до 1737, када је пожар довео до оштећења и упадања у јаму у коме је изливено.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 19. децембар — Осмогодишњи шпански принц Луис је заређен за надбискупа Толеда и примата Шпаније - најмлађи кардинал у историји.
- децембар — Руско царство, користећи као повод упаде Кримског каната на своју територију, започиње рат против Османског Царства коме ће се такође прикључити и Хабсбуршка монархија. Из Босне ће у овај рат отићи 10.000 војника на челу са Бећир-пашом Ченгићем, већина је страдала.
- децембар — Побуна у шидском капетанату Подунавске границе.
Рођења
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 30. октобар — Џон Адамс, 2. председник САД.
Смрти
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
