1690
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1690 на Викимедијиној остави.
| |
1690. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
- Године 1690. патријарх српски Арсеније III Чарнојевић повео је Србе у сеобу на простор Хабзбуршке монархије.
Јануар
[уреди | уреди извор]- 1. јануар — Битка код Качаника: Татари победили Србе, Немце и Мађаре, Карпош се извукао из Качаника. Наредних дана: Георг Кристиан вон Холстеин повлачи војску у Ниш, оставља српску посаду у Прокупљу; Карпош ухваћен у Куманову и набијен на колац у Скопљу.
- 9. јануар — Генерал Ветерани преузео у Нишу команду над снагама у Србији.
- јануар — Дукађински санџакбег Махмуд-паша Хасанбеговић напао и заузео Призрен, народ бежи из Пећи (патријарх, део Пиколоминијеве регименте и Српска милиција беже у Београд), спаљена Приштина, на Космету избија зараза, татарске и турске чете пљачкају и робе. Пошто је Приштина заузета уз многа зверства, повлачење војске и народа на челу с патријархом Арсенијем III иде преко Новог Пазара и Студенице, до Београда стижу крајем марта.
- 18. јануар — Писмено потврђен прелазак ораховичког владике Јована Рајића на унију, следи му и игуман Грабовца Јевтимије Негомировић (Срби у Печују ће 1692-3 одбацити унију).
- 23. јануар — Потпуковник Антоније Знорић поразио једну турску војску код Ниша. У ово време: капетан Банштајн са Србима заузео Студеницу, опљачкао много стоке у Бијелом Пољу, а капетан Тома Колашиновић са Албанцима наноси губитке Махмуд-паши.
- 23. јануар — Јосип, Леополдов син, крунисан за римско-њемачког краља.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- фебруар — Татари држе коње у Пећкој патријаршији, Гашли-паша опљачкао Високе Дечане, игуман Захарије умро од последица злостављања.
Март
[уреди | уреди извор]- 15. март — Антоније Знорић напада Пећ, касније допире до Софије и враћа се с пленом у Пирот, капетан Кученбах у ово време пљачка Ново Брдо.
- 23. март — Пиротски капетан Шенкендорф напада Перник, враћа се са стоком; Капетан Страхиња води тешку битку код Слатке, за шта ће на лето од цара добити златан ланац и цареву слику.
Април
[уреди | уреди извор]- 6. април — Леополдова Инвитаторија - позив балканским народима и земљама, да се дигну против Турака. Истог дана и писмо патријарху Арсенију III у истом смислу (овај то примио 16/26. јуна).
- 15. април — Умро ердељски кнез Михалy Апафи, наслеђује га син Михалy II али Турци дају подршку Имре Тхоколy.
Мај
[уреди | уреди извор]- 1. мај — Битком код Кромдалеа је практично угушен Први Јакобитски устанак у Шкотској.
- 19. мај — Рат краља Вилиама: Битка код Порт Ројала - снаге енглеског Масачусетса (Вилиам Фипс) победиле у француској Акадији и заузеле град.
Јун
[уреди | уреди извор]- 8. јун — Сидији разорили тврђаву Мазагон у енглеском Бомбају.
- 14. јун — Вилиамов рат у Ирској: Вилиам III се искрцао у Ирској како би се обрачунао са Џејмсом.
- 26. јун — У Београду, на Калемегдану, одржан велики српски народно-црквени сабор на којем је одлучено да се прихвати позив аустријског цара Леополда на заједничку борбу против Турака, али са територије Угарске, Српски захтеви формулисани у шест пунктација у вези цркве и вере (слобода вере, црквена самоуправа итд.), цар Леполд признат за наследног владара српског народа. Патријарх одлази у Коморан, са царем преговара делегација епископа Исаије Ђаковића.
Јул
[уреди | уреди извор]- 1. јул — Битка код Флеуруса: француска победа у Фландрији.
- 9. јул — Шенкендорф из Пирота напада Трн, два дана касније Перник одакле се опет враћа са стоком.
- 10. јул — Битка код Бичи хеда (1690): Французи потукли англо-холандску флоту. Напор за обнову енглеске флоте ће бити подстицај и за индустријски развој.
- 10. и 13. јул — Офанзива Мустафе Ћуприлића: главна војска креће из Једрена; албанске плаћеничке трупе ће имати кључну улогу у повратку Србије а учествују и јединице из Анадолије, Сирије и Египта; претходницу чине татарски пљачкаши.
- 11. јул — Битка на Бојну: Током Славне револуције, енглески краљ Вилијам III Орански победио је католичке снаге Џејмса II, који бежи назад у Француску. Оранге Ордер ће касније славити овај догађај 12. јула.
Август
[уреди | уреди извор]- 5. август — Французи запалили Теигнмоутх у Девону - последње инвадирано место у Енглеској.
- 8. август — Поход османске војске Фазилa Мустафа-пашe Ћуприлићa на Србију, започиње опсадом Пирота.
- 10. август — Турци освојили Пирот.
- 12. август — Морејски рат: Млечани (Гироламо Цорнаро) освојили Монемвасију након 17 месеци блокаде.
- 18. август — Битка код Стафарде: француска победа у Пијемонту, заузета већина Савоје (Еуген Савојски помагао свом рођаку).
- 21. август — Аустријски цар Леополд I дао Србима Привилегију, основ српске црквено-народне самоуправе у Монархији (српски народ признат као посебна политичка целина са СПЦ као носиоцем); документ дат преко аустријске канцеларије, мађарско племство сматра ово повредом својих права, покушаваће да укмети Србе а католичка црква хоће порез десетину.
- 21. август — Битка код Зернешта: османлије и Текелијеви куруци поразили хабсбуршко-ердељске снаге - Михалy Телеки погинуо, генерал Хеизлер заробљен. Лудвиг Баденски ће кренути на Текелија по цену губитка Србије. Ген. Ветерани с делом војске и Српском милицијом прешао Дунав према Ердељу, потпук. Антоније Знорић постављен за команданта Карансебеша.
- 24. август — Џоб Чарнок из Енглеске источноиндијске компаније се уз дозволу цара Аурангзеба искрцао у месту Сутанути - ово се сматра почетком Калкуте.
- 29. август — Турци заузели Видин.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 3. септембар — Адријан постаје последњи патријарх московски (до 1700).
- 3. септембар — Први џунгарско-ћинговски рат (или Ојратско-манџурски): Битка код Улан Бутунга без јасног победника.
- 9. септембар — Турци повратили Ниш[ након што га је Гуидо вон Стархемберг бранио 25 дана, царска војска пропуштена, Срби побијени. Велики везир обећава амнестију онима који се поново потчине султану, многи око Мораве и у Шумадији то и чине, неки се враћају и из Срема, разочарани у хабсбуршку власт.
- 17. септембар — Млечани заузели Валону и оближњу Канину, остају само до следећег марта (када Цорнер умре у Валони, наслеђује га мање способни Доменицо Моцениго).
- 20. септембар — Татари похарали околину Београда.
- септембар — Ген. Владислав Чаки послат да брани обалу Саве, али након појаве Татара побегао у Потисје, успут пљачка више насеља.
- 22. септембар — Имре Текели изабран за кнеза Ердеља (до 1691).
- 27. септембар — Турци заузели Смедерево.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 5. октобар — Књижевна Академиа делл'Арцадиа одржала први састанак у Риму.
- 6. октобар — Велика сеоба Срба: пребачена последња група избеглица из Београда.
- 8. октобар — Опсада Београда: Турци се вратили у град после кратке опсаде и експлозије барутане која је потпуно уништила замак деспота Стефана. Татари претходних дана пљачкали Срем. Лудвиг Баденски након пада Београда наређује да се напусте и разоре Шабац, Митровица, Рача и Брод - паника код избеглица, беже према Будиму, заједно са локалним Србима из данашње Војводине (40 дана до Сентандреје). Калуђери носе мошти светаца (најпознатије мошти кнеза Лазара).
- 16. октобар — Диплома Леополдинум: регулисани политички статус и слобода вере у Ердељу, засебно од Угарске.
- 16 - 24. октобар — Битка за Квебек, неуспешни енглески покушај против Француза.
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Турци успели привремено преотети Славонију, осим Осијека и Вировитице, влашко насеље око Подборја (Дарувара, Мала Влашка) стало уз Турке, вероватно због хабсбуршког злостављања].
Децембар
[уреди | уреди извор]- 4. децембар — Разоран земљотрес код Вилаха, штета и у Истри.
- 10. децембар — Колонија Масачусетс прва у Северној Америци издаје билс оф кредит, врсту новчаница.
- 11. децембар — Протекционална диплома Леополда I Србима, издата преко Угарске дворске канцеларије - обећана комисија за испитивање тужби за насиље, нешто проширене привилегије из августа, локалним властима се наређује да их поштују (захтевали су ратне порезе од Срба).
- децембар — Џон Флемстид видео Уран али га је каталогизовао као звезду (34 Таури).
- 29. децембар — Земљотрес погодио Анкону.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Основана је Плочица (место)
Рођења
[уреди | уреди извор]Смрти
[уреди | уреди извор]Април
[уреди | уреди извор]- 20. април — Марија Ана од Баварске, дофина Француске
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
