Google Pay
 | |
| Програмер(и) | |
|---|---|
| Оперативни систем | Android 9 па надаље Wear OS 2.18 па надаље Fitbit OS |
| Веб-сајт | pay |
Google Pay (раније Android Pay) је услуга мобилног плаћања коју је развио Гугл како би омогућио бесконтактне куповине у апликацијама, онлајн и лично на мобилним уређајима, омогућавајући корисницима да врше плаћања помоћу Android телефона, таблета или сатова. Корисници могу да се аутентификују путем PIN-а, лозинке или биометријских података, као што су 3D скенирање лица или препознавање отиска прста.
Услуга
[уреди | уреди извор]
Google Pay користи пренос информација о картици, што олакшава пренос средстава трговцу. Замењује чип на кредитној или дебитној картици и трансакције PIN-ом или магнетном траком на продајним терминалима тако што омогућава кориснику да их отпреми у Google новчаник. Слично је бесконтактним плаћањима која се већ користе у многим земљама, уз додатак двофакторске аутентификације. Услуга омогућава Android уређајима да бежично комуницирају са системима продајних места користећи антену за NFC.
Када корисник изврши плаћање трговцу, Google Pay не шаље стварни број платне картице. Он заправо генерише виртуелни број рачуна који представља информације о корисничком налогу. [1]
Google Pay захтева подешавање закључавања екрана на телефону или сату.[2] Корисницима који желе сами да управљају услугом намеће се минимална старосна граница од 13 година. Међутим, млађи корисници и даље могу да приступе Google Pay-у ако родитељ или старатељ управља новчаником уместо њих и користи одобрену банку (тренутно доступно само за Fitbit Ace).
Корисници могу да додају платне картице путем фотографисања или ручним уносом података са картице. Да би платили на продајним местима, корисници прислоне свој уређај систему продајног места. Услуга садржи паметну аутентификацију, која омогућава систему да детектује када се уређај сматра безбедним (на пример, ако је откључан у последњих пет минута) и да по потреби затражи од система информације о откључавању.[3]
Технологија
[уреди | уреди извор]Google Pay користи EMV токенизацију плаћања.[4]
Услуга чува поверљивост информација о плаћању тако што замењује број примарног рачуна за плаћање купца на њиховој кредитној или дебитној картици бројем примарног рачуна токенизованог уређаја (DPAN) и креира „динамички безбедносни код [...] генерисан за сваку трансакцију“. „Динамички безбедносни код“ је криптограм у трансакцији у EMV режиму, а динамичка вредност верификације картице (dCVV) у трансакцији у режиму емулације магнетне траке. Корисници могу даљински да прекину услугу на изгубљеном телефону путем Гуглове услуге „Пронађи мој уређај“.
Да би платили на продајним местима, корисници држе свој Android уређај са NFC на систему продајног места. Android корисници се аутентификују откључавањем телефона помоћу биометрије, шаблона или лозинке, док се корисници Wear OS-а и Fitbit OS-а аутентификују отварањем апликације Гугл новчаник пре него што изврше плаћање.[5]
Безбедност
[уреди | уреди извор]Плаћања на подржаним системима јавног превоза су доступна како би се избегла потврда, било путем платне картице или картице за јавни превоз. Иако екран телефона мора бити укључен и није доступан када је батерија празна, за разлику од Express режима код Apple Pay-а.
Почев од 2022. функционалност додавања NFC картица у Гугл новчаник захтева да уређаји прођу Play Integrity API провере.[6]
Доступност
[уреди | уреди извор]Google Pay је доступан у свим истим регионима где је доступан и Гугл новчаник.
Подржане картице
[уреди | уреди извор]- Visa/Visa дебитна/Visa електронска (Android, Wear OS, Fitbit OS)
- Mastercard/Дебитни Mastercard (Android, Wear OS, Fitbit OS)
- American Express (Android, Wear OS, Fitbit OS)
- Discover (Android и Wear OS)
- Diners Club (Android и Wear OS)
- JCB (само за Android)
- Maestro (Android и Wear ОС)
- PayPal у САД, Немачкој (само за Android)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Google introduces Android Pay, a replacement for its wallet app on mobile”. The Verge. 28. 5. 2015. Архивирано из оригинала 28. 5. 2015. г. Приступљено 28. 5. 2015.
- ^ „Download the Google Wallet app”.
- ^ „Fingerprint and payments APIs (100 Days of Google Dev)”. Google Developers. 2015. Архивирано из оригинала 26. 8. 2016. г. Приступљено 2. 12. 2016.
- ^ „Payment Tokenisation”. EMVco. 2014-03-01. Архивирано из оригинала 14. 10. 2016. г. Приступљено 8. 7. 2020.
- ^ „Tap to pay with your smartwatch”.
- ^ Wang, Jules (2022-09-25). „Some people aren't able to tap and pay with Google Wallet right now”. Android Police (на језику: енглески). Приступљено 2026-01-07.
