1780
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1780 на Викимедијиној остави.
| |
1780. је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 8. јануар — Табриз на северозападу Персије разорен у земљотресу, око 50.000 мртвих.
- 16. јануар — Британска флота под командом адмирала Џорџа Роднија је поразила шпанску флоту у бици код рта Свети Винсент.
Фебруар
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 1. март — Пенсилванијска легислатура усваја Акт за постепено укидање ропства.
- 11. март — Руска царица Катарина проглашава оружану неутралност и обавезује се да ће штитити поморску трговину држава неутралних у Америчком рату за независност; декларацију ће убрзо подржати Данска-Норвешка и Шведска, створивши тако Лигу оружане неутралности.
- 24. март — Сан Јуанска експедиција: Британци су се усидрили испред обале данашње Никарагве (Генерална капетанија Гватемала) - остварују почетни успех али већина војника ће им умрети од жуте грознице до повлачења у новембру.
Април
[уреди | уреди извор]Мај
[уреди | уреди извор]- 12. мај — Британци заузимају Чарлстон, Јужна Каролина након месец и по дана опсаде - један од најтежих америчких пораза у рату.
- мај — Сусрет руске царице Катарине и аустријског сувладара Јосифа у Могиљеву.
- 12. мај — Британска војска је заузела Чарлстон после опсаде, што је био највећи пораз Континенталне армије у Америчком рату за независност.
- 19. мај — Мрачни дан у Новој Енглеској, вероватно изазван шумским пожарима.
- 29. мај — Војска састављена претежно од лојалиста је поразила Континенталну војску у бици код Ваксхоа.
Јун
[уреди | уреди извор]- 2 - 7. јун — Гордонови нереди у Лондону приликом којих покушај радикалних протестаната да спрече еманципацију британских католика доводи до насиља и војне интервенције у којој је убијено неколико стотина људи.
- 23. јун — Битка код Спрингфилда у Њу Џерсију је амерички успех и крај британских амбиција у тој држави.
Јул
[уреди | уреди извор]- 11. јул — Амерички рат за независност: Француске трупе, Еxпедитион Партицулиèре, први се пут искрцавају на тлу Тринаест колонија како би подржале северноамеричке побуњенике.
- јул — Мyсорски владар Хyдер Али започиње Други англо-мyсорски рат (до 1784) на југу Индије.
Август
[уреди | уреди извор]- 4. август — Први англо-маратски рат: Британци су заузели Гвалиор на северу Индије.
- 9. август — Шпанско-француска флота адмирала де Цордове заробила 55 од 63 трговачка брода у британском конвоју код рта Сент Винсент.
- 16. август — Британци су победили Американце у бици код Камдена у Америчком рату за независност.
- 24.август — Француски краљ Луј XVI доноси указ којим је укинуто коришћење тортуре у сврху добијања признања у кривичним поступцима.
Септембар
[уреди | уреди извор]- 10. септембар — Битка код Полилура је велики британски пораз у мyсорском рату у Индији.
- 21. септембар — Бенедикт Арнолд предао детаљне планове Вест Поинта мајору Џону Андреу. Три дана касније, Андре је ухваћен са документима који откривају да је Арнолд планирао да преда Вест Поинт Британцима.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 3. октобар — Савана-ла-Марски ураган: хиљаде људи страдале на Јамајци и британским бродовима у околини.
- 4. октобар — Експедиција покојног Џејмса Кука се вратила у Британију.
- 7. октобар — Битка на Кингс Моунтаин на северу Јужне Каролине: патриоти су разбили лојалисте, што је повратило амерички морал након многих пораза на југу.
- 10. октобар — Почела је градња тврђаве Тхересиенстадт (до 1790), данашњи Терезин на северозападу Чешке. Истовремено се гради и Јосефстадт, данас у Јаромег, на северу Чешке.
- 10 - 16. октобар — Велики ураган је најжешћа позната атлантска олуја - страдало је 20 - 24.000 људи на Малим Антилима. Британска Краљевска морнарица је доживела велике губитке.
- 19. октобар —Умро цариградски патријарх Софроније II, наслеђује га Гаврило IV (до 1785).
- 20. октобар — Соланов ураган: страдале две хиљаде људи шпанске флоте близу британске Западне Флориде.
- 23. октобар — Још један ураган погађа Барбадос и Санта Луцију.
- 25. октобар — Масачусетс је добио устав - одредба о једнакости и слободи људи води скором нестанку ропства у држави.
- 31. октобар — Британски ратни брод ХМС Онтарио потонуо у олуји на истоименом језеру са 80 људи.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Хyдер Али је заузео Арцот у дан. Тамил Надуу.
- 4. новембар — Тупак Амару II је повео устанак Ајмара, Кечуа и местика против шпанске власти у Вицекраљевству Перу.
- 16. новембар — У Млетачкој републици је укинута обавеза православних епископа и свештеника да исповедају фирентинску унију.
- 29. новембар — Након смрти аустријске царице Марије Терезије њен син римско-њемачки цар Јосип II преузима формалну власт над свим хабсбуршким територијама (до 1790).
Децембар
[уреди | уреди извор]- 11. децембар — Британци узели Маратама Бајипур, каснији Басеин, данас Васаи на западној обали Индије.
- 20. децембар — почео Четврти англо-холандски рат.[1] Након што се Холандија прикључила Лиги оружане неутралности Велика Британија јој објављује рат чиме започиње Четврти англо-низоземски рат - економска катастрофа за Холанђане.
- 28. децембар — Пошто је овладао већим делом јужног Перуа, Тупац Амару опседа Цузцо, али је одбијен већ 10. јануара - побуна почиње слабити.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Почетком '80-тих, Бечка банка продаје банатске пустаре властели а ови насељују сељаке на новим поседима, и "духанџије", "кертисе", већином Мађаре и Словаке.
- Извозна трговина преко Ријеке износи 2.781.000 форинти а увозна 1.341.000 форинти; цифре за Бакар су 83.000 увоза и 368.000 извоза. Трговина према Османском царству износи 1.042.000 форинти увоза и 325.000 увоза; транзит према аустријским наследним земљама је 1.700.000 увоза и 490.000 извоза.
- Царински приходи код Земуна доносе Аустрији 100.000 форинти годишње.
- Сељаци у инкорпорираном Банату су добили урбар знатно повољнији него у остатку Угарске, работа је већим делом претворена у новчану обавезу.
- У Рудама крај Самобора реорганизована рударска братимска благајна.
- Теодор Крачун и Јаков Орфелин сликају иконостас Саборне цркве у Сремским Карловцима.
- Из Босне је у Аустрију прешло неколико група са мањим бројем породица.
- Куга у Сарајеву: за три године умире 8.000 Сарајлија, на врхунцу је било око 100 мртвих на дан.
- Босански паша је Сарајлија Абдулах-паша Тефтедаровић (до 1785) - "био је раји добар".
- Црногорци се сукобљавају са млетачким поданицима; у земљи је неслога између владике Саве и гувернадура Радоњића и многих главара.
- Нереди у Македонији: разбојничка банда упала у манастир Слепче, убила игумана, опљачкала црквене ствари и манастирску стоку.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 1. јун — Карл фон Клаузевиц, пруски генерал
Децембар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Хајдук Вељко, српски устаник. († 1813)
Смрти
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Edler, Friedrich (2001) [1911]. The Dutch Republic and The American Revolution. Honolulu: University Press of the Pacific. стр. 163—166. ISBN 978-0-89875-269-4.
Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
